~ Oprosti im, nacrtat ces sebi osmijeh opet

ZIVOT NIJE GOSPODIN. MORAT CES, IPAK, SAMA DA OTVARAS VRATA.

30.05.2011.

~ Tisina u svom maniru (:

S posvetom : ovaj post je u znak zahvalnosti, za sve zivotne price otpjevane.. Hvala, sto su pjesme bile tu kad sam bila sretna, tuzna, slavila, plakala, pustala neke ljude da idu zauvijek, neke pomocu njih upoznala i zavoljela, jednog preboljela, pojedince povrijedila a najbolje iz svega izvukla.
Hvala ti, jedan je i jedini Djordje Balasevic!



~ Put do zvezda je samo etapa kruznog puta do sebe, i ako znas precicu nema potrebe da se puno lomatas po bespucima..

~ Ljude katkad precenjujem i zato sto me je sramota da imam posla samo sa jeftinima..


~ ..i sve su vile, sve su kraljice.. i sve su nevazne naspram nje..


~ Pa ipak, nije nesreca sto me se ona ne seca, ma kakvi, nesreca je sto se ja nje secam..


~ Svakom takav dan ponekad dodje. Meni nikako da ode.


~ Godinama sam se ponosio time sto moje lice nije izlog mojih emocija, a to mi je izgleda pre pravilo probleme nego sto ih je resavalo?


~ S Tugom jednostavno treba umeti.. Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici, iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola. I, pazi.. Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu.. I onda si gotov.. Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija.. I nikad te vise nece zaobici..


~ Al' marim ja, to su samo kapi vremena, prosute k'o saka semena po sirokoj njivi gospodnjoj.

O, marim ja, gde su sada davni nemiri, razigrani beli leptiri, dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek..


~ Dugo sam bio daleko, dal me pozeleo neko?


~ Znam, mila, obec'o sam da cu makar za bestiju, i da cu naci lepsu, bolju i vestiju, nemeskinju, gospodicnu, ni po cemu tebi slicnu, obec'o sam srca teska, obec'o sam, al' jebes ga.


~ Tajne su tu zato da ih neko nasluti, postoji rec koja vredi tek kad se odcuti..


~ Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja, otkud sad te suze, moja mila..


~ "Zauvek" je, ipak, samo rec. Velike reci obicno imaju malu gresku, i smanjuju se za mrvicak svaki put kad ih izgovoris. Ni od mog "zauvek" nije ostalo bog zna sta..


~ Ja? Znas mene.. Ja sam se rodio zaljubljen.. A veceras sam konacno saznao i u koga!


~ Sta je, cirkusant? Kao da nikada nisi video devojku za kojom ces patiti ceo zivot..

~ I neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim.

~ Sto hiljada reci znam, al' jedna mi fali da nju kako treba opisem.

~ Samo ako ista znam, onda znam da budem sam.


~ Ja znam da vreme uvek uzme svoje i ne znam sto bi nas postedelo, al` meni eto nista sem nas dvoje nije vredelo..


~ Govorili su mi da se cuvam pijanih budala. Cuvao sam se treznih budala, za svaki slucaj.


~ Al' suza je kraljica.. suza je najmocnija vodena sila.


~ Izmislili su milion nacina da vreme prodje, a ni jedan jedini da se zaustavi.
Sto se mene tice, vise i ne moraju da rade na tome. Ovo bas nisu neka vremena za zaustavljanje.

~ Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom jos ima tragova suza, znaju kako je to dobar osecaj.

~ Zacuces neku staru dobru nepoznatu pesmu, koju prvi put slusas, a godinama je znas.. I zaplakaces, istog casa.. I najzad shvatiti kako sam te voleo..

~ Nista lakse nego sebe slagati,  nista lakse neg' se nasmrt opiti.. I nista teze nego zalud tragati.. Od sto drugih nju sam prob’o sklopiti..

12.05.2011.

~ Ljudi su zla djeca, zla po cini, djeca po pameti. I nikada nece biti drugacije.

"Čovjek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto, čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promjeni mjesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smiješiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože mjenjamo. I opet se vraćamo, smireni, utješljivo prevareni.

- Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?

Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi volio ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigdje. A nisi nigdje ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš."


Mesa Selimovic

10.05.2011.

~ Postoji milion gradova u koje mozes odlaziti, ali samo jedan u koji mozes da se vracas.

Covek treba da se odrece svega sto bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razocarenje neizbezni.
Moramo se odreci ljubavi da je ne izgubimo.
Moramo unistiti svoju ljubav da je ne uniste drugi.
Moramo se odreci svakog vezivanja zbog moguceg gubitka.
Misao je surovo beznadezna.
Ne mozemo unistiti sve sto volimo.
Uvek ce ostati mogucnost da nam to uniste drugi.



Bolovi koji poticu od urodjene osetljivosti, od nesklada izmedju moga unutarnjeg zivota i svega oko mene, od nerazmrsive igre maste i stvarnosti, ti bolovi postaju s godinama redji i imaju sve manje vlasti nada mnom. Ali zato osecanje prolaznosti sve vise prozima celo moje bice, hara u meni kao zaraza. I to nije vise pitanje mojih rodjenih godina, ni opstanka stvorenog sveta oko mene. Ne. Rec je o vremenu uopste, o vremenu kao takvom. Sa strahom, sa osmehom, sa zadovoljstvom gotovo gledam kako minute proticu. I u daljini nepojmljivi i bezimeni trenutak kad ce kanuti poslednja minuta i kad ce izvor vremena presusiti zauvek. I vidim jasno: u borbi koju svet vodi sa svojim sudjenim vremenom sto prolazi, ja sam, kao prebeg, stao na stranu vremena, dakle na stranu onoga sto umire i nestaje. I sad gledam svet kao neko ogromno telo od kojeg otice njegovo vreme kao krv, i sa svakom minutom koja iskuca, sa svakim krvnim zrncem, to veliko telo stari i slabi, neprimetno ali stalno. A u tom opstem potopu koji predstavljaju nas zivot, nase vreme i ovaj svet, ja plovim na santi koja se zove prolaznost.
U dnevniku mojih pomracenja svako se od njih takmici za prvo mesto po snazi i trajanju.

~ Oprosti im, nacrtat ces sebi osmijeh opet
<< 05/2011 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031


~ Tesko je biti okovan u moju vrstu slobode. Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.


~ Postoje ljudi koji zive pravolinijski. Stepenicu po stepenicu, pouzdano i sigurno, penju se do nekakve svoje prave mogucnosti. Postoje i oni drugi. Cas odlete u nebo. Cas ih polupane dizes sa zemlje i lijepis.



HAUSTOR - UZALUD PITAS

Uvijek su bile tako nevine te tvoje crne oci
ko da nikad nece proci
Ljubavne igre one ne vide i nikad nece moci
sve dok samo strah ne ostane
Zar si stvarno mislila da je sve to igra
sto sam ja zbog tebe sam
A sto ces sada kad si stigla do zida
a doma nema goluba da te miluje
Teske se kise spremaju
kroz tvoj se prozor samo jablani vide
nad gradom munje sjevaju
uzalud pitas ko ide
Budaline u planine
pustahije kroz kapije
Stari strazari zijevaju
kroz tvoj se prozor samo jablani vide
daleki momci pjevaju
uzalud pitas ko ide
Budaline u planine
pustahije kroz kapije
Pogasi sve, budi vesela jer ljubav je za nas tek pocela

I hope you know, I hope you know
That this has nothing to do with you
It's personal, Myself and I
We got some straightenin' out to do..







free counters






MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
188783

Powered by Blogger.ba